U savremenom procesu zapošljavanja, iskustvo kandidata postaje jednako važno kao i sam izbor zaposlenih. Na tržištu koje karakterišu velika konkurencija, brzi procesi selekcije i sve veći broj prijava po oglasu, komunikacija između poslodavaca i kandidata često ostaje nedovoljno jasna ili potpuno izostaje. Posebno je izražen problem izostanka povratne informacije nakon slanja prijave, što kod kandidata stvara neizvesnost i utiče na njihovu percepciju poslodavca.

Kako bismo bolje razumeli stavove kandidata u takvim situacijama, sprovedeli smo anketu u našoj Viber zajednici sa ciljem da se ispitamo da li bi kandidati ponovo aplicirali na oglas kompanije koja im se prethodno nije javila. Rezultati ankete pružaju jasan uvid u očekivanja kandidata, ali i važnu poruku poslodavcima o značaju transparentne i pravovremene komunikacije u procesu zapošljavanja.

Šta nam govore ovi rezultati?

Iako 51,7 % ispitanika navodi da bi ponovo apliciralo na oglas kompanije u kojoj su već konkurisali, gotovo jednako značajan procenat  48,3 % ispitanika  izjavljuje da to ne bi učinio ukoliko prethodno nisu dobili nikakav odgovor. Ova razlika, koja iznosi svega 4 glasa, ukazuje na gotovo podeljeno mišljenje kandidata i ne može se smatrati zanemarljivom. Naprotiv, ona predstavlja jasan signal i upozorenje kompanijama da izostanak povratne informacije ima direktan uticaj na percepciju poslodavca i spremnost kandidata da se ponovo uključe u proces zapošljavanja.

Zašto neke kompanije praktikuju neodgovaranje na prijave?

Trend da poslodavci ne odgovaraju kandidatima na prijave za posao poznat je u HR praksi kao “ghosting”. U kontekstu zapošljavanja, “Ghost job” je termin koji se upotrebljava kada se opisuje oglas za posao za koji niko ne dobija povratnu informaciju. 

Čemu služe takvi oglasi?

• Grade bazu kandidata za buduće pozicije, posebno tokom sporijih ili neizvesnih perioda.
• Mogu da privuku “idealne kandidate” iako prvobitno nije planirano zapošljavanje
• Aktivni oglasi stvaraju utisak rasta prema investitorima, klijentima, ali i zaposlenima.
• Nekada je jednostavno greška – pozicija je već popunjena, ali oglas greškom nije uklonjen sa sajtova za zapošljavanje

Zašto je to loše i za kandidate i za poslodavce?

Kada proces selekcije nema jasnu povratnu informaciju:

• Kandidati ostaju u neizvesnosti i ne znaju zašto nisu prošli dalje.

• Često doživljavaju frustraciju, demotivaciju i gubitak samopouzdanja.

• Mnogi odustaju od ponovne prijave (polovina ispitanih u vašoj anketi).

Kada su u pitanju poslodavci, izostanak povratne informacije ka kandidatima može da utiče na:

• Smanjenu mogućnost da privuku kvalitetne i motivisane kandidate u budućnosti.

• Rizik od toga da kandidati ne preporuče firmu drugima ili je izbegavaju pri narednim prijavama.

• Employer branding – tačnije reputaciju poslodavca.

Šta kandidati mogu da urade?

Iako je sledeći korak u procesu selekcije na HR-u kompanije u kojoj je kandidat aplicirao, postoje proaktivni koraci koje kandidat može preduzeti:

• Pratiti stanje prijave
• Voditi evidenciju poslatim prijavama
• Direktno javljanje (follow-up ka kompanijama) – Ako odgovora nema ni nakon 7 – 14 dana, kratak i profesionalan mejl može biti sledeći korak. Time potvrđujete interesovanje za posao i status svoje prijave.

Saveti za poslodavce – kako poboljšati komunikaciju

Kompanije koje teže privlačenju i zadržavanju talenta mogu značajno unaprediti proces zapošljavanja kroz:

• Automatske potvrde prijema – Automatska potvrda da je prijava primljena kandidatu daje osećaj da nije ignorisan, čak i ako dalja selekcija traje duže.
• Brza povratna informacija – Brža komunikacija povećava poverenje kandidata i reputaciju firme.
• Transparentnost oko statusa prijave – Jasna najava sledećih koraka i ažuriranje kandidata, čak i ako nisu izabrani, pokazuje profesionalizam i poštovanje prema uloženom trudu kandidata.