U poslednje vreme sve češće se nailazi na izraz „tražimo autentične kandidate“. Privlačno zvuči i na prvi pogled jasno poručuje da kompanija želi ljude koji su iskreni, svoji i dosledni. Ipak, često se postavlja pitanje – šta zapravo znači biti autentičan kandidat i kako prepoznati takvu osobu u procesu zapošljavanja, posebno u industriji kao što je transportna?

Autentičnost kao pokazatelj vrednosti

Autentičnost se sve više posmatra kao važna osobina zaposlenih, jer se povezuje sa stabilnošću, pouzdanošću i sposobnošću da osoba u radnom okruženju ostane dosledna svojim vrednostima.
U praksi, autentičan kandidat je onaj koji ne pokušava da se predstavi drugačije od onoga što jeste – već otvoreno govori o svojim iskustvima, motivima i ciljevima. Takvi kandidati obično bolje razumeju šta žele, lakše se uklapaju u tim i doprinose zdravoj radnoj atmosferi.

Ipak, kako bi se došlo do tog nivoa prepoznavanja, potrebno je da i kompanije jasno definišu šta podrazumevaju pod autentičnošću i kako je vrednuju u samom procesu selekcije.

Kada reč „autentičan“ dobija značenje?

Da bi se izraz autentičan kandidat koristio na pravi način, korisno je da se u opisu pozicije istaknu tri stvari:

1. Jasan opis radnog mesta.
   Kada je kandidat upoznat sa konkretnim zadacima, odgovornostima i vrstom saradnje koju pozicija podrazumeva, lakše može da proceni da li se u toj ulozi vidi dugoročno.
2. Definisane vrednosti i radna kultura.
   Ako kompanija ceni otvorenost, timski duh ili sposobnost samostalnog odlučivanja, dobro je da to bude istaknuto u oglasu. Na taj način, kandidati koji dele slične vrednosti prepoznaju priliku u kojoj će potencijalno biti “svoj na svome” i imati motivaciju za rad.
3. Transparentan način procene.
   Kada HR tim objasni kako izgleda proces selekcije – bilo da su u pitanju razgovori, praktični zadaci ili situaciona pitanja – kandidat može da se pripremi na pravi način i da adekvatno prikaže svoje veštine i način razmišljanja.

Autentičnost kandidata u savremenom zapošljavanju

U transportnoj industriji, gde se svakodnevno radi sa ljudima različitih karaktera, iskustava i odgovornosti, autentičnost se posebno ističe kao važan faktor. Ona pomaže da se prepoznaju oni koji umeju da se prilagode izazovima, da komuniciraju otvoreno i da ostanu dosledni i u zahtevnim situacijama.

Za mlađu populaciju koja tek ulazi u ovu industriju, autentičnost je i način da pokažu da žele da rastu – da ne traže savršen posao, već okruženje u kom mogu da daju doprinos ali i da aktivno uče. Takav kandidat ne mora imati dugogodišnje iskustvo, ali je važno da ima jasnu sliku o tome šta želi da radi i kako vidi svoj profesionalni razvoj.

HR kao podrška u prepoznavanju potencijala

Uloga HR-a u ovom procesu je da pomogne i kandidatima i menadžerima da pronađu zajednički jezik. HR stručnjaci mogu da prepoznaju autentičnost kroz jednostavne elemente: način na koji kandidat priča o svojim prethodnim iskustvima, kako objašnjava odluke koje je donosio, kao i koliko iskreno govori o svojim očekivanjima.

S druge strane, HR tim ima zadatak da očekivanja kompanije ali i razvoj zaposlenih prikaže što jasnije – da kandidat razume ne samo šta će raditi, već i sa kim, na koji način, i u kakvom okruženju. 

Autentičnost nije retkost – ona je proces

Iako se često čini da je „autentični kandidat“ nešto retko i teško dostižno, istina je da je to osobina koja se razvija kroz vreme i iskustvo.
Autentičnost ne znači da je kandidat uvek potpuno siguran u sebe, već da ume da bude iskren i otvoren u komunikaciji.

Zajednički put do uspešnog “zatvaranja” pozicije

Umesto da se autentičnost posmatra kao zahtev koji kandidat mora da ispuni, bolje je na nju gledati kao na zajednički cilj – prostor u kojem i poslodavci i kandidati pokazuju spremnost da uče jedni od drugih.
Kada se očekivanja jasno komuniciraju, kada su procesi otvoreni i kada obe strane razumeju vrednosti koje ih povezuju, tada autentičnost prestaje da bude „retkost“ i postaje osnova kvalitetne saradnje.

Autentični kandidati, dakle, nisu mit – oni postoje svuda oko nas. Samo je potrebno vreme, otvoren dijalog i spremnost da se prepoznaju